U EU je sprovedeno istraživanje koje pokazuje da čak 80 odsto Evropljana podržava potpunu zabranu pušenja u zatvorenim javnim prostorijama. Evrobarometar otkriva da samo posebno anketirani pušači nisu skloni toj ideji (protivi se njih 70 odsto). Zabranu najviše protežira stanovništvo iz četiri EU države koje su "očišćene od pušača".
Iako su se neke privredne grane, podstaknute duvanskim lobijem, ljuto borile protiv uvođenja zabrane pušenja, pokazalo se da se kataklizmična proricanja nisu obistinila. Restorani i kafei, uprkos potpunoj zabrani pušenja, nisu propali, a "ljudi još uvek piju i jedu u restoranima, kao pre", zadovoljno je primetio EU komesar zadužen za zdravlje, uoči svetskog "dana bez duvana".
Od 1. januara ove godine potpuno je zabranjeno pušenje i u svim zgradama Evropskog parlamenta i u Evropskoj komisiji (svejedno jesu li one u Briselu, Strazburu ili Luksemburgu), pa poslanici i službenici koji su u odmorima između sednica voleli da zapale cigaretu-dve, sad to smeju da rade napolju na vetrometini, odnosno na terasama ili u baštama kafea. Sud Evropskih zajednica u Luksemburgu još nema takvu zabranu, ali se ona očekuje.
Evropska administracija je svesna da "prohibicija" neće uroditi plodom bez osvešćivanja masa. Stoga državama preporučuje da pušačima obezbede stručnu pomoć i podršku tokom odvikavanja, između ostalog da na paklici cigareta mora da piše koja institucija takvu pomoć nudi. U Sloveniji predstojeći oštriji antiduvanski zakon, međutim, ne predviđa i povišenje visine globe koju plaćaju oni koji ga se ne pridržavaju; za pravna lica važi pretnja globom od 2083 evra do 33.000 evra, a za fizička – 125 evra. U Italiji se pušenje u prisustvu deteta ili trudnice sankcioniše sa 600 evra globe, a zakon zahteva da vlasnici ugostiteljskih objekata pozovu policiju svaki put kad neko zapali cigaretu.
EU ocenjuje da cenu pasivnog pušenja godišnje plati više desetina hiljada ljudi, koji su inače nepušači. Prema tim računicama, u Sloveniji zbog pasivnog pušenja na radnom mestu godišnje umre 15 ljudi, a zbog pasivnog pušenja kod kuće – 300 osoba. Evropska statistika je porazna – godišnje zbog posledica pasivnog pušenja umre više od 79.000 ljudi, što je otkrio marta lane objavljeni izveštaj udruženja Partnerstvo za život bez dima o štetnim uticajima pasivnog pušenja. Danak pušenju samo u 2000. godini platilo je 656.000 ljudi, što je 14,6 odsto svih umrlih. Pomenuti izveštaj potvrđuje da pasivno pušenje posebno ugrožava zaposlene u restoranima, barovima, pivnicama i noćnim klubovima (zato samo u Sloveniji godišnje umre 325 osoba, pasivnih pušača).
Podaci Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da je zbog pušenja 2000. u svetu umrlo 4,2 miliona osoba. Još su crnje prognoze za budućnost – u periodu između 2025. i 2030. godine zbog pušenja će umreti čak 10 miliona ljudi, predviđa ova organizacija i zavisnost od duvana tretira kao "globalnu epidemiju".
Brisel je odlučan da ustraje u kampanji za zdravlje ljudi, a optimizam uliva podatak da se broj pušača postepeno smanjuje (tu prednjače žene i mladi, kojima smeta "smrad cigareta"). Još koliko 2002. pušilo je 33 odsto Evropljana, a 2005 – njih 27 odsto. Broj ljudi koji nikad nisu pušili povećan je od 2002. s 42 na 47 odsto, a poređenje među polovima pokazuje da su žene uzdržanije – 57 odsto žena i 35 odsto muškaraca odgovorilo je u Evrobarometrovoj anketi da nije nikad probalo cigaretu. Evropska komisija je uz niz drugih akcija za ovogodišnji "dan bez duvana" izabrala slogan "Duvan – smrtan u svakom obliku ili kamuflaži". "Sve nas je više koji ne pušimo i koji nećemo da budemo ni blizu pušačima. Drago mi je da ljudi postaju svesni činjenice da je pušenje za glupane, jer škodi tebi i ljudima oko tebe". Ovim rečima je komesar Kiprijanu pozvao države članice EU da nastave boj za još rigoroznije mere protiv pušenja. |
19.4.2024.