Uništavanje gamadi i insekata

Muve će se razbežati iz prostorije ako o luster obesite svežanj paprati. Ovi insekti takođe ne podnose razblaženi rastvor špiritusa, tako da će par nakvašenih krpa raspoređen po prostoriji sigurno oterati i najdosadnije muve. Ostaje vam samo da širom otvorite vrata ili prozore da biste im omogućili da izlete.... Ceo tekst

Kuhinjski elementi

Noževi spadaju u neophodan kuhinjski pribor. Oštrica mora biti od čelika, a drška najbolje drvena i udobna za držanje pri radu. Ako ste u mogućnosti, dobro je imati:... Ceo tekst

Ishrana

IZGLED JELA... Ceo tekst

Osnovna pravila ishrane

  1. Redovno i umereno jesti. Obrok uzimajte u miru, imajući na umu sa je dobro sažvakana hrana daleko lakše svarljiva, a samim tim i iskoristljiva.
  2. Pri raspodeli dnevne količine hrane rukovodite se izrekom da doručak treba da pojedete sami, ručak sa prijateljem, a večeru dajte naprijatelju. Ako ipak odlučite da uzmete neku hranu za večeru, neka to bude lagani obrok, bar nekoliko časova pre spavanja.
  3. Vodite računa da hrana bude raznovrsna, kako biste organizmu obezbedili sve potrebne hranljive sastojke.
  4. U mleku pored belančevina ima i kalcijuma, koji je neophodan za vaš organizam. Uzimajte svakodnevno, ako je moguće, po pola litre mleka.
  5. Masti su daleko najkaloričnija vrsta namirnica, pa bi bilo naophodno ograničiti njihovu dnevnu upotrebu, posebno ako se ne bavite teškim fizičkim radom, jer u protivnom će doći do nepotrebnog povećanja telesne mase, što dovodi do poremećaja u razmeni materijala, oboljenja srca, krvotoka i sl.
  6. Svakodnevno imajte na stolu voće i povrće naročito sveže-salate i nekuvano voće, da biste svom telu obezbedili dovoljno vitamina i minerala. Takođe, vašim zubima je potrebno da stalno nešto žvaću.
  7. Crni, ražani hleb i proizvodi od integralnog brašna imaju mnogo prednosti.
  8. Jela koja spremate treba da budu ukusna, poslužena sa pažnjom i ukusom.
  9. Kada pravite jelovnik, imajte na umu i svoj novčanik. Pravilna ishrana ne podrazumeva obavezno i skupu hranu.

Napisao... Ceo tekst

Sastavljanje jelovnika

Sastavljanje dnevnog jelovnika i priprema hrane zahteva pažljivo odabiranje, ukusno pripremanje, a nije navažno ni kako je hrana poslužena. Pored ličnog ukusa, koji često dovodi do jednolične ishrane, cene namirnica, običaja i navika, pri sastavljanju dnevnog jelovnika moramo posebno voditi računa o tome kome je hrana namenjena: trudnici, detetu, omladincu ili nekome ko je bolestan od neke hronične bolesti. Dakle, prema potrošačima i sastavljamo jelovnik, svakako nastojeći da se njime obuhvate sve namirnice iz sedam grupa, imajući u vidu i klimatske uslove, vrsti rada koju potrošač obavlja itd. Pri raspodeli dnevnih kalorija na obroke najvažnije je da se hrana uzima u određeno vreme i da se jede bar tri puta u toku dana. Preveliki razmaci između obroka ne deluju povoljno na organe za varenje, živce, kao uostalom i na celi organizam. Bolje je uzimati više manjih obroka, raznovrsnih po sastavu, nego dva preobilna obroka. Pre spavanja se ne preporučuje uzimanje teške hrane, na primer mlevenog mesa, konzervisana jela, itd. jer ćemo takvim obrokom poremetiti san. Isto tako se ne preporučuje uzimanje slatkiša i „grickalica“ između obroka, već samo odmah posle glavnog obroka, što naročito važi za decu. Prema biološkoj vrednosti namirnica, postoji podela u sedam grupa, pri čemu se namirnice iz jedne grupe mogu zamenjivati, ali na dnevnom jelovniku mora biti bar po jedna namirnica iz svake grupe:... Ceo tekst

Pravilna ishrana

Naše zdravlje, raspoloženje, uspesi i izgled dobrim delom zavise od ishrane, a pošto gotovo dve i po godine prosečnog ljudskog veka čovek provede za trpezarijskim stolom, ishrana čini osnovnu ljudsku potrebu koja je strogo određena za svakog pojedinca u zavisnosti od uzrasta, težine, rada, fiziološkog stanja i klime. Kaže se da je čovek ono što jede, tako da nečija izjava da mu je sve jedno kada, kako i šta jede, zaslužuje samo najdublje sažaljenje. Pravilna ishrana ima veliki značaj i u lečenju bolesnog čoveka, zbog čega je važno da se ukratko upoznamo s osnovama pravilne ishrane, jer ćemo, ako se pridržavamo tih pravila očuvati zdravlje, povećati radnu sposobnost i produžiti vek aktivnog života.... Ceo tekst

Mršaviti bez napora

Smanjenje težine mora da bude postepeno. Najbolje je da obilno doručkujete, umereno ručate, a uveče jedete vrlo malo. Kalorije unete za doručak ne nagomilavaju se u obliku sala. Nemojte započinjati dijetu kada očekujete pozive na ručkove i večere, jer će ceo vaš trud oko mršavljenja obezvrediti. Jabuke su odlične za dijetu. Jedna ujutru, pre jela, dve između jela, bez slatkiša i testa i za mesec dana rezultati će biti vidljivi. Dijeta u ljuta hrana, kao i alkohol se ne slažu. Ako ste odlučili da smanjite telesnu težinu, smanjite i potrošnju soli. Ako baš želite nešto pikantno, začinite jelo drugim začinima. Masni sosovi i majonez su neprijatelji vitke linije, a alkoholna pića su prava propast. Jedite mršavo meso, spremajte ga u posudama u kojima je priprema moguća i bez masnoća ili ga pecite na roštilju. U toku svake dijete dolazi do kriza, kada mislite samo na hranu. To se događa u toku prva tri dana, u trećoj nedelji, a ako dijetu dugo držite, kriza nastupa i u šestoj nedelji. Do promena u raspoloženju dolazi periodično. Ceo organizam se bori da održi potrebnu svežinu, a umor je jedan od trikova organizma koji usporava čoveka u obavljanju poslova, smanjujući na taj način utrošak energije. Organizmu je potrebno izvesno vreme da se privikne da iz stanja hronične gladi pređe na trošenje masnih rezervi, ali i tada postoji težnja da se vrati u pređašnje stanje. Zato je neophodno najmanje tri meseca posle dijete ne jesti previše, jer će telo opet nadvladati dobru volju. Postoje dve vrste prekomerne težine: ona koju nosimo mnogo godina i ona koja je novijeg datuma. Zbog toga se dijete razlikuju jedna od druge, a zavise od vrste gojaznosti protiv koje se bori. Evo nekoliko saveta kako da zavarate glad. Pre svega, neka se vaš obrok sastoji od glavnog jela, a predjelo i dezert svedite na minimum. Neka glavno jelo, bar onaj deo koji se sastoji od mesa ili ribe bude pripremljeno u pećnici ili na roštilju bez upotrebe masnoća ili kuvano na pari. Nikad nemojte jesti dva kalorična jela jedno za drugim. Započnite obrok nekim od jela koja služe za zavaravanje gladi: grejpfrut bez šećera, mešane salate sa malo ulja, tvrdo kuvano jaje, nemasni kravlji sir, bareni spanać ili blitva, strugana šargarepa, strugani celer. Nabavite vagu, ali se nemojte meriti svakoga dana, dovoljno je dva puta nedeljno. Pojedite samo polovinu onoga što biste inače mogli pojesti. Odreknite se alkoholnih pića, ali zato popijte nekoliko čaša vode više nego inače. Vežbajte i šetajte. Jedini način da se zadrži tonus mišića i poveća potrošnja suvišnih kalorija jeste svakodnevno vežbanje od 15 minuta. Zamor koji osećamo posle gimnastike je zdrav umor, dok je onaj umor koji ponekad prouzrokuje svakodnevni život zapravo, nervna napetost. Vežbanje počnite lagano, ne naprežući se preterano. Ako ste u mogućnosti, masirajte se jednom nedeljno; to vam neće skinuti kilograme ali će vam popraviti raspoloženje i cirkulaciju. Želja za hranom je često samo loša navika. Vodite računa o probavi: zatvor je čest razlog suvišnih kilograma.... Ceo tekst

Energetske materije

Neprekidno trošenje energije kroz čovekov život nas prisiljava na njeno takođe neprekidno obnavljanje putem hrane koja osigurava energetske materije za stvaranje toplote, rada osnovnih životnih organa i obavljanju poslova. Kod nas je uobičajeno izražavanje energetskih potreba organizma kao i energetska vrednost hrane u jedinici kilokalorije. Taj je termin od 1987. godine odlukom Organizacije za ishranu i poljoprivredu – (svetske zdravstvene organizacije) zamenjen jedinicom Joul (džul).... Ceo tekst

Preosetljivost prema hrani

Alergiju, odnosno preosetljivost prema hrani može izazvati bilo koja vrsta hrane, ali najčešći izazivači ove neprijatnosti, a ponekad i opasnosti su: jagode, maline, pečurke, rakovi, čokolada, mleko, jaja, itd. Oboleli dobija koprivnjaču (svrab po koži praćen crvenilom, otok očnih kapaka, sluzokože, proliv i sl.). Gotovo sve namirnice mogu da izazovu alergiju, pri čemu jedna namirnica može izazvati preosetljivost pri konzumiranju u bilo kom obliku, dok druga izaziva alergiju pripremljena na određeni način, dok u drugom obliku neće. Riba ili kupus češće izazivaju preosetljivost ako su kuvani, nego ako su pripremljeni na neki drugi način. Suvo grožđe češće izaziva posledice preosetljivosti, dok sveže grožđe ređe, itd. Svakako je najbolja zaštita ne koristiti namirnice koje izazivaju preosetljivost organizma.... Ceo tekst

Trovanje hranom

Materije koje izazivaju trovanje hranom mogu se nalaziti u namirnicama (npr. Otrovne gljive, divne bilje, itd.), ali najveći broj zagađivača dolazi u hranu prilikom njene prerade, od pripreme do potrošnje.... Ceo tekst