U Srbiji puši više od polovine muškaraca i trećina žena.
31. januar u Srbiji je Nacionalni dan za borbu protiv pušenja, što je bio povod da se počne sa doslednom primenom propisa koji zabranjuju pušenje na javnim mestima i da se značajno povećaju kazne za one koji krše te propise.
No, da li će to zaista uticati da se u Srbiji manje puši ili je potrebna drugačija motivacija?
"Prvi dim sam pokušala da uvučem sa 11 godina, ali to nije bilo pušenje. I to je bilo starije društvo, pa hajde malo. I bilo je odvratno."
"Sećam se prve, nije mi prijala. I više prvih mi nije prijalo. Bilo mi je muka, vrtelo mi se u glavi, ali sam se posle navikao i zavoleo."
Dragana i Aleksandar puše po dvadesetak godina, počeli su u istom životnom dobu, na prelazu iz osnovne u srednju školu i spadaju u revnosne pušače, dnevno potroše barem jednu paklu cigareta.
Na pitanje da li se stide ili ponose tom svojom navikom odgovaraju da vole da puše, mada ne bi imali ništa protiv ni da prekinu.
Samo, iz iskustva znaju da to teško ide:
"Hvatala me je panika vrlo brzo, uspevala sam da smanjim ili da na kraće vreme prestanem, ali sam brzo popuštala."
"Ja sam dva puta ostavljao pušenje. Prvi put pred kraj studiranja, kada sam hteo da okrenem novi list u životu. Međutim, kada sam diplomirao, pušenje mi je falilo da čitav taj proces zaokružim i da u njemu uživam."
Ovo dvoje Beograđana predstavljaju pušačku većinu u Srbiji.
Porazne statistike
Više od polovine odraslih muškaraca u Srbiji puši skupa sa trećinom žena, a po broju žena koje puše Srbija je na prvom mestu u Evropi.
Prema rečima doktorke Snežane Simić, pomoćnice ministra zdravlja u vladi Srbije, borba protiv pušenja podstaknuta je pre svega negativnim posledicama pušenja po zdravlje pušača, ali i nepušača koji sa njima dele prostor.
Pušenje verovatno ometa ljude i u radu, jer se pokazalo da zemlje sa velikim procentom pušača imaju znatno slabije ekonomske rezultate od onih gde je pušenje suzbijeno.
No, Srbija ima jaku duvansku industriju, naročito nakon privatizacije, kaže doktorka Simić, navodeći da su borci protiv pušenja to imali prilike da osete:
"Oni su nama odložili primenu jednog člana zakona o duvanu koji kaže da se na 40 posto površine paklice cigareta mora staviti natpis da je pušenje štetno po zdravlje ili da pušenje izaziva rak, kao što je slučaj u EU. Primena tog člana počeće tek od 1. januara 2007."
Akcenat javnosti je ovih dana stavljen na nove kaznene mere, ali doktorka Simić napominje da je to tek deo aktivnosti koje se sprovode, odnosno da je podjednako, ako ne i važnije, edukovanje pušača i onih koji se na to spremaju o štetnosti duvana.
Nove mere - 'teško sprovodive'
S druge strane, neki pušači smatraju da je politika da se kažnjava samo krajnji konzument, pogrešna:
"Ako je već utvrđeno da je pušenje štetno za zdravlje u toj meri i na taj način kako se govori, onda smatram da bi trebalo uvesti mere duvanskoj industriji. I da bi trebalo ograničiti ili zabraniti proizvodnju duvana. A ne ograničavati prava pušača od koji mnogi posredno žive," kaže beograđanka Dragana, dugododišnji pušač.
Pitanje je i koliko će nove mere protiv pušenja biti sprovodive, odnosno ko će biti spreman da prijavi kolege koji puše na radnom mestu.
Tim pre što cigareta nije u potpunosti proterana ni iz zdravstvenih ustanova, odnosno veliki broj lekara takođe puši.
Doktorka Snežana Simić kaže da će uspeh borbe protiv pušenja veoma zavisiti od ljudi koji su na čelu institucija:
"Mi imamo zdravstvene ustanove koje su nepušačke, tamo su direktori nepušači. A tamo gde su nam direktori pušači mi strašne muke imamo da postignemo da se propisi poštuju. Jer ako on kao glavni menadžer kuće to ne poštuje ne može ni sva inspekcija ovog sveta da ga utera u red."
Šansa za nepušače koji se osećaju ugroženim je približavanje Evropskoj uniji, gde su propisi protiv pušenja veoma strogi, poručio je građanima ministar zdravlja.
Za one koji to ne mogu da čekaju izvesno ohrabrenje predstavljaju strani investitori, koji zabranu pušenja na radnom mestu polako donose u Srbiju.
Srećom po pušače, ti procesi ne teku preterano brzo. |
5.5.2024.