Kiseonik ima dvostruku funkciju u organizmu; u stvari je neophodan za život ali je ujedno i izvor potencijalno štetnih veza - slobodnih radikala. Da je kiseonik potencijalan covekov neprijetelj manje je poznata, no ne i manje istinita cinjenica. Naime, kiseonik je izvor slobodnih radikala - potencijalno štetnih, visokoreaktivnih spojeva koji u organizmu nastaju kao meduprodukti uobicajenih metabolickih procesa. Slobodni radikali takode mogu nastati kao rezultat nekih spoljnih uticaja: zagadenja zraka automobilskim i industrijskim iizduvnim gasovima, radijacije, preteranog izlaganja suncu, prisustva razlicitih toksina u okolini ili kao rezultat covekovog lošeg odnosa prema organizmu: pušenja, prekomernog unosa procesirane hrane i hrane bogate zasicenim masnocama i stresa.
Savremena nucna istraživanja pokazuju da je oksidativni stres jedan od glavnih uzroka razlicitih neizlecivih oboljenja kao što su: arteroskreloza, dijabetes, maligna obolenja, srcani infarkt, moždani infarkt i druge teške i hronicne bolesti. Sredstva za lecenje ovih bolesti su antioksidanti.
Na zdravlje celija organizma je najbolje delovati preventivno. Sa preventivnim delovanjem treba zapoceti što ranije, jer bolest u organizmu zapocinje mnogo pre nego sto se može dijagnostifikovati. Nakon 35. godine, kada se celije pocinju sporije razvijati i teže braniti od slobodnih radikala, svaki covek bi trebao uzimati antioksidante. |
6.10.2024.