Fizička neaktivnost predstavlja značajan zdravstveni probem u Evropi. Deca su u većini zemalja fizički nedovoljno aktivna. Po završetku škole više od polovine adolescenata postaje fizički neaktivno. Kod odraslih značajno opada fizička aktivnost kako na radnom mestu, gde se sve više sedi, tako i u slobodno vreme.
Prema najnovijim preporukama Evropskog udruženja kardiologa iz 2007. godine sedeći način života je povezan sa udvostručenim rizikom od ranijeg umiranja kao i sa povećanim rizikom od razvoja kardiovaskularnih oboljenja. Izbegavanje sedećeg načina života može da produži životni vek i smanji broj srčanih oboljenja.
Fizička aktivnost sadrži širok spektar korisnih efekata na tok ateroskleroze dovodeći tako do smanjenja ukupne smrtnosti za 20 do 25 odsto. U Evropi mali broj bolesnika koji imaju neko od oboljenja srca i krvnih sudova učestvuje u programima fizičkog treninga. U starijoj populaciji približno četvrtina njih pati od nekog kardiovaskularnog oboljenja i sigurno bi imala koristi od vežbanja. Mnogobrojne psihološke i mentalne promene koje dolaze sa godinama mogu se dovesti u vezu sa fizičkom neaktivnošću. Redovna fizička aktivnost može da uspori promene koje starenje sa sobom nosi i da poboljša mentalne funkcije.
Šta je fizička aktivnost
Fizička aktivnost obuhvata vežbanje kao što su džoging ili plivanje, a isto tako i korišćenje stepenica umesto lifta. Iako se o fizičkoj aktivnosti i njenoj koristi za zdravlje sve više govori, ona se ne primenjuje dovoljno. Stil života je postao takav da se sve više sedi i sve više vremena provodi u gledanju televizije ili, na primer, vožnji kolima umesto pešačenja. Dokazano je da fizička aktivnost snižava krvni pritisak u toku mirovanja i u toku fizičkog i psihičkog napora, snižava povišen šećer u krvi kao i ukupni LDL (štetni) holesterol, a smanjuje i telesnu težinu. Deluje i antistresno, pomažući nam da se opustimo i bolje spavamo. Pomaže nam da se osećamo bolje i sa mnogo više energije uživamo u životu. Vežbanje smanjuje rizik od nastanaka koronarne bolesti (angine pektoris i infarkta miokarda), a ako je neko imao infarkt vežbanje sprečava nastanak drugog infarkta.
Redovna fizička aktivnost i vežbanje treba da postanu svakodnevni deo zdravog životnog stila.
Da li ste fizički aktivni
Odgovori na sledeća pitanja će vam pomoći da procenite da li ste aktivni ili ste fizički neaktivni.
- Da li radije pešačite ako treba da pređete kraću relaciju ili koristite kola?
- Da li šetate uveče ili za vreme vikenda?
- Da li imate aktivnosti kao što su pranje kola, rad u bašti, ples, aktivnosti koje ima domaćica?
- Da li radije koristite stepenice umesto lifta?
- Kada se vozite autobusom, da li siđete ranije i ostatak puta pređete pešice?
- Da li učestvujete u nekim sportskim aktivnostima kao što su džoging, plivanje, vožnja bicikla, tenis?
Ako odgovorite negativno na neko od ovih pitanja velika je verovatnoća da ćete sigurno imati koristi od redovnog vežbanja po srce i krvne sudove i zdravlje uopšte.
Zapamtite da je umerena i redovna fizička aktivnost u svakodnevnom životu sasvim dovoljna da bi se postigli korisni efekti po zdravlje. Postoje mnoge preporuke kako da se postane aktivniji. Neke od tih preporuka koje se sa uspehom preporučuju i primenjuju u Londonu odnose se na sledeće savete:
Korisni saveti za bolju fizičku aktivnost
* Pokušajte da budete fizički aktivni najmanje 30 minuta u toku pet dana nedeljno i neka fizička aktivnost bude umerenog intenziteta.
* Počnite polako, možda jedanput ili dvaput nedeljno, a onda postepeno i češće.
* Ne brinite ako ustanovite da vam je teško da vežbate 30 minuta odjednom, vežbajte tri puta po 10 minuta pa posle nekoliko nedelja pokušajte da vežbate 30 minuta.
* Postepeno se zagrevajte u vežbanju, a smanjujte nivo aktivnosti pri kraju vežbanja, ne prekidajte fizičku aktivnost naglo.
* Pokušajte da budete aktivniji u svakodnevnom životu.
* Neka fizička aktivnost bude raznovrsna, da bi se aktivirale različite grupe mišića.
* Podesite da neke od aktivnosti budu sa prijateljem, onda ćete redovnije vežbati jer ćete podsticati jedan drugoga.
* Odmorite se najmanje jedan sat posle obilnijeg obroka a pre vežbanja.
* Budite dovoljno aktivni sve dok ne postignete osećaj topline u telu kao i blagi osećaj zadihanosti.
* Ako se oporavljate od neke bolesti ili imate probleme sa zglobovima ili ste muškog pola i imate više od 40 godina ili ženskog i više od 50 godina a planirate ozbiljnije fizičke aktivnosti, konsultujte se sa vašim lekarom o aktivnostima i vežbanju. |
19.4.2024.