 Bezubost pored umanjivanja estetike lica predstavlja i poremećaj funkcija žvakanja i govora, što u velikoj meri doprinosi gubitku kvaliteta života. Imperativ u savremenoj stomatologiji je nadoknada, makar i jednog izgubljenog zuba, jer takav gubitak predstavlja narušavanje dinamike čitavog sistema usta, zuba i donje trećine lica i vodi daljim patološkim promenama.
Protetske nadoknade se grubo mogu podeliti:
• na nepokretne (fiksne)
• pokretne (mobilne) radove
Kada broj i stanje preostalih zuba nisu zadovoljavajući za izradu fiksnog rada, tj. nadoknade koja se ne skida i ne vadi iz usta (krunice i mostovi), pristupamo izradi mobilne nadoknade (proteze).
Dentalna proteza može biti: totalna ili parcijalna u zavisnosti od toga da li govorimo o potpunom ili delimičnom nedostatku zuba.
Parcijalna proteza
Klasične akrilatne proteze sa žičanim kukicama se danas smatraju privremenim rešenjem krezubosti, iako se još uvek često izrađuju i nisu zaboravljene kao protetsko pomagalo, pre svega zbog svoje ekonomičnosti.
Valplast ili “fleksibilne” proteze se izrađuju od posebne vrste akrilata. Najupadljivija karakteristika im je savitljivost i nedostatak žičanih elemenata. To im daje bolju estetiku od klasičnih akrilatnih proteza.
Nove tehnologije pojeftinile su izradu daleko kvalitetnijih i funkcionalnijih metalnih tj. skeletiranih proteza.
Skeletirane parcijalne proteze (“vizil”), imaju osnovu koja je jednim delom od metala, a ostatak od akrilata. Ovakve proteze su redukovane veličine, gracilnije i znatno čvršće od klasičnih akrilatnih proteza. Smanjenje veličine naročito je važno kada je u pitanju gornja vilica, jer se značajno smanjuje osećaj stranog tela i time veoma olakšava adaptaciju na nadoknadu. Zahvaljujući livenim kukicama umesto žičanih, prenos pritiska se obavlja preko preostalih zuba, tj. na prirodan, fiziološki način, a ne preko sluzokože koja za to nije predvidjena, što je slučaj kod parcijalne akrilatne i totalne proteze.
U okviru izrade skeletirane proteze moguće je umesto livenih kukica koristiti precizne vezne elemente, zglobne delove nalik drikerima ili pak dvostruke krune, koji protezu čine estetskom i veoma stabilnom nadoknadom. Ovakve proteze se sa pravom smatraju vrhunskim nadoknadama u domenu mobilne protetike.
Totalna proteza
Predstavlja protetsku nadoknadu koja ima za cilj da nadomesti gubitak svih izgubljenih zuba u ljudskim ustima, da ispuni prostor koštanih grebena ukoliko su oni resorpcijom umanjeni ili nestali i tako uspostavi izgubljenu funkciju u ustima.
Totalne zubne proteze nadoknađuju pacijentu anatomski i funkcionalni nedostatak više nego bilo koja druga proteza (oko, uho, nos, udovi). Pojednostavljeno rečeno, totalnim protezama pacijent dobija osećaj potpune nadoknađenosti izgubljenih tkiva i funkcija. Nažalost, navikavanje na nju ponekad nije lako i zahteva strpljenje da se prevaziđe osećaj stranog tela i savlada govor i žvakanje sa nadoknadom. Takođe, savremeno rešenje je da stabilizaciju totalne proteze, naročito donje, možemo poboljšati kombinacijom sa mini implantatima kada se proteza fiksira za vilicu posebnim sistemom drikera.
Autor: dr Aleksandra Škundrić |
19.4.2024.