Vrnjacka Banja

Vrnjacka Banja smestaj
 
Zdravlje    

Ponedeljak21.8.2017.6:25

 

 

Kategorije

Dijete

Ishrana

Nega tela

Nega zuba

Pušenje i zdravlje

Razni tekstovi

Seks

Zdravi saveti

 

 

 

Ishranom do boljih funkcija mozga

Naučnici koji se bave istraživanjem mozga i njihove kolege koje ispituju uticaj načina ishrane na funkcije mozga pokušavaju da nadju odgovor na pitanje kako ishrana utiče na rad mozga.

Meso, voćni sokovi, cerealije na nerve deluju lekovito, a za organ mišljenja naročito je dobra riba. 120 beba obuhvaćeno je istraživanjem. Polovina od njih, u starosti od 4 do 10 meseci hranjena je gotovom hranom koja sadrži 8 odsto mesa i ulja iz kukuruznih klica. Drugih 60 beba dobijalo je jaču hranu, u kojoj je bilo 150 odsto više mesa i ulja iz uljane repice. U još neobjavljenoj studiji centralno pitanje bilo je: hoće li mozak beba koje su ovako hranjene u potpunosti moći da izgradi svoje kognitivne sposobnosti?

Ishrana beba u Nemačkoj je dobra, kaže Matilde Kersting sa Instituta za istraživanje ishrane kod dece u Dortmundu. Ali mi želimo da znamo da li se ishrana dece može još poboljšati.

Džejms Jozef biolog sa bostonskog Univerziteta Tufts proučava koje materije u ribi, mesu, voću i povrću poboljšavaju umne sposobnosti.On smatra da pravilna ishrana u sebi krije veliki potencijal. Mnogi od nas potcenjuju uticaj koji ishrana ima na mozak.

Neurobiolog Fernado Gomez Pinila sa Kalifornijskog univerziteta koji je posvećen fenomenu ishrane kaže: Ishrana deluje na mozak poput leka. Centralna tema njegovog istraživačkog rada su nezasićene masne kiseline Omega 3.

Naš hleb nasušni i rad mozga

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Novogodišnji perec iz jedne pekare u Frajburgu

Pitanje kako šnicla ili jabuka deluju na rad mozga do nedavno nije bilo predmet naučnog istraživanja. Čak naprotiv, odredjeni broj naučnika koji se bave neurologijom smatrali su da sastav ishrane ne igra odlučujuću ulogu kada je reč o inteligenciji i saznajnim procesima, sve dok se mozak snabdeva sa osnovnim hemijskim elementima koji su odgovorni za prenos signala i informacija izmedju ćelija u mozgu . Neki neuropeptidi sastoje se iz prostih amino kiselina koje sam organizma može da proizvede, i sasvim je svejedno da li se to ostvaruje na osnovu kobasice ili tofu sira. Za druge ne manje važne materije u mozgu, u medjuvremenu naučnici smatraju da je slika višeslojna. Naš hleb nasušni, koji svakodnevno jedemo deluje direktno na mozak, i tako manipuliše proizvodnjom određenih hemikalija.

Na primer u pečenju koje se servira za Božić nalazi se amino kiselina tryptophan, supstanca koju organizam čoveka sam ne može da proizvede.on preko krvotoka dospeva do mozga gde se encimi pretvaraju u hormon sreće serotonin koji igra važnu ulogu u izazivanju osećanja zadovoljstva i farmakološki gledano deluje protiv depresije.Određeni nacin ishrane osim što dovodi do zadovoljstva, već izoštrava i razum.

Postoje velike mogućnosti? kaže neurobiolog Gomez-Pinilla. Sa promenom načina pripremanja jela mogu se povećati kognitivne sposobnosti. Mozak se takodje može zaštiti od oštećenja, hrana može biti delotvorna protiv starenja.

Može li čovek pametnije da jede?

Epidemiološke studije ukazuju na takve mogućnosti. Kanadski naučnici pre kratkog vremena ispitivali su način ishrane 450 učenika petog razreda.

Ispostavilo se da su bolje rezultate u čitanju i pisanju postigli oni učenici koji su se uravnoteženije hranili tako što su unosili u organizam mnogo voća i povrća a a manje zasićenih masnoća.Prizvođači industrijske hrane nanjušili su dobar posao i već izbacuju odgovarajuće proizvode na tržište. Na primer Firma Hipp proizvodi hranu za bebe koja je obogaćena sa masnim kiselinama Omega3. Švajcarski konzern Nestle sklopio je sporazum sa naučnicima Tehničkog Univerziteta u Lozani da istražuju delovanje ishrane na ljudski mozak i za to će Nestle sledećih pet godina Brain Mind ( Brejn Majnd) istitutu Univerziteta u Lozani isplatiti 25 miliona švajcarskih franaka.

Naučnici koji istražuju mozak i proizvođači hrane usmereli su istaživanja u pravcu otkrivanja onoga sto je odlučujuce uticalo na razvoj čoveka. Naime što je jelovnik naših pra predaka postajao bogatiji obilatiji time je i njegov mozak postajao veći . Narocito dobro je dokazana veza koja postoji izmedju unošenja u ishranu elementa, odnosno supstance (DHA) i razvoja mozga .Element (DHA) pripada klasi Omega3 i nalazi se u velikoj količini u membranama ljudskih ćelija mozga, gde učestvuje u prenosu signala i garantuje normalno funkcionisanje mozga. Ljudsko telo jedva da može da proizvede DHA (doko - saheksaenoična kiselina), koja se mora uneti u organizam hranom koja sadrži masnu rbu u kojoj je DHA bogatro zastupljena. Neki paleontolozi su čak i ubeđeni u to,da je pristup ovom izvoru ishrane bio početak nastanka današnjeg čoveka. Tek pošto su hominidi postali uspešni u lovljenju ribe, usledio je brzi razvoj mozga.Odstupaja od dokazano dobrog plana ishrane može još i danas da utiče na organ mišljena .Iz studije proizilazi da zbog nedostatka Omega3 dolazi do poremećaja koncentracije, poteškoća u pisanju, demencije i šizofrenije.Načinom ishrane je čak obeleženo i zdravlje neke nacije.

Riba je dobra protiv depresije

U Nemačkoj i drugim zapadnim zemljama konzumiranje Omega3 u prošlom veku dramatično je smanjeno-dok je depresija porasla na najviši nivo.

U Japanu gde je živa riba nacionalno jelo, depresija je do dan danas ostala retka pojava.Naučnici su prošle godine u Norveškoj koja je priobalna zemlja prvi put istraživali kako ishrana bogata sa plodovima mora deluje na mozak starijih ljudi. Oni su ipitivali više od dvesta žena i muškaraca u starosti od 72-74 godine. o Testirali su ih postavljajući im različite zadatke koje su trebali da reše.Rezultati studije pokazuju: Da su testirane osobe koje su u proseku dnevno jele najmanje 10gr. Ribe rešavali zadatke jako dobro. Rezultati su bili sve bolji pto je doza ribe bila veća. Najbolje rezultate u testiranju pokazali su oni koji su svakodnevno u organizam unosili oko 75gr.ribe. Takav pozitivan efekat očigledno nastaje jer masne kiseline Omega3 deluju direktno na nervne ćelije.

Pacovi koji su 4 nedelje dobijali hranu obogaćenu sa Omega3 mogli su mnogo bolje da podnesu povrede nervnih tkiva nego kontrolna grupa čija ishrana nije bila bogaćena sa Omega3. Interesantno je da su pacovi koji su tovljeni ishranom bogatom sećerom i zasićenom masnoćama mentalno slabili i bili su i podložniji bolestima mozga.Oni koji žele da iskoriste dobre straneOmega3 svakako ne treba da jedu sledj (haringe) pečene ili ribu mops. Nove narastaje takodje mogu da poštede od ribljeg ulja. To je rezultat istraživanja ishrane za decu na Dortmundskom Univerzitetu. Nauönici su uspeli da dokažu prvi put da bebe mogu da pretvore jedan određeni sastojak iz uljane repice (Alfa Linolen kiselina) u veoma važne Omega3 kiseline. Proces metabolizacije je uspeo, kaže Matilde Kersting, koja će uskoro predstaviti tačan rezultat studije u jednom stručnom časopisu.Povećanje udela mesa u ishrani sa 8% na 12%po njenom mišljenju ostavilo je tragove kod beba. Količina gvožđa u krvi se povećala, tako da do mozga moglo da se transportuje znatno više kiseonika. Naučnici sa Univerziteta u Dortmundu moraće da razjasne važno pitanje da li dodatna (veća) kolicina gvožđa u krvi i visoko kvalitetne kiseline Omega3 mogu da poboljšaju kognitivne sposobnosti beba.

 

 

 

Ishranom do boljih funkcija mozga | Saveti za dobro zdravlje
Ishranom do boljih funkcija mozga Saveti za dobro zdravlje