 Stres. Odnosno stresna situacija podrazumeva iznenadno i snažno delovanje psihosocijalnih činilaca koji naglo narušavaju psihičku, ali i biološku i socijalnu ravnotežu jedinke, uz napomenu da je reagovanje na stresne situacije ipak individualno.
Iz tih razloga, a da bi se uspešno preventivno i terapijski delovalo na neželjene posledice stresa, neophodno je proceniti individualne karakteristike pojedinca (njegovo prethodno lično iskustvo, crte ličnosti, genetsku predispoziciju, aktuelnu motivaciju i prethodne stilove prevladavanja stresa) na osnovu bioloških i psihičkih aspekata dijagnoze stresa pri čemu se biološki aspekti zasnivaju na merenju biohemijskih parametara, dok se mentalni aspekti procenjuju na bazi iscrpnih psihosocijalnih upitnika.
Ove individualne rezultate moguće je dobiti za kratko vreme, a u mogućnosti smo da ih predočimo subjektu, što pojedinca motiviše na akciju. Ovakav sistem procene uključen je i u zdravstvene programe.
Po mišljenju dr M. Michaela, jedna od najjednostavnijih, ali jedna od najefikasnijih i najdirektnijih intervencija u kontroli stresa je priznati Vitachech kompjuterizovani skrining sistem za procenu stresa (inicijalno razvijenog od dr Malcolm Camithers-a) koji je, zapravo, promena životnog stila baziran na odgovarajućoj dijeti (zdravoj ishrani), relaksaciji (opuštanju) i fizičkim vežbama. Suština odgovarajućeg načina življenja po pitanju ishrane ogleda se u kvalitetu naše ishrane i ravnoteže između unete hrane i utrošene energije. U vezi kontrole stresa ishrana ima dvostruki značaj. Prvo, šta i kako mi jedemo utiče na naše opšte zdravlje što igra određenu ulogu u efikasnoj kontroii stresa. Drugo, neka hrana u stvari provocira stresnu reakciju i dosledno ima kumulativni efekat na druge stresore. Stoga, osnovna preporuka glasi da je potrebna uravnotežena ishrana koja se sastoji od 30-35% masti. 15-20% proteina, 50% ugljenih hidrata, a u okviru ugljenih hidrata manje od 10% običnog šećera.
Konkretne preporuke u vezi ishrane glase
* prirodna hrana sa što manje aditiva
* odgovarajuća količina dijetalnih vlakana (50g dnevno)
* umanjiti unošenje holesterola: zameniti zasićene životinjske masti sa nezasićenim biljnim mastima
* adekvatno unošenje tečnosti (oko jedan litar dnevno)
* smanjiti unošenje soli i šećera
* smanjiti unošenje hrane koja pokreće stresne reakcije (kofein, čokolada)
* odgovarajuća količina vitamina i minerala
* uravnotežiti unošenje kalorija sa unošenjem kalorija
* jesti redovno i polako
Fizička aktivnost
Smatra se da je najbolji način da se neutralizuje stresna reakcija upravo upražnjavanje fizičke aktivnosti jer fizička aktivnost sagoreva produkte stresne reakcije i ne dozvoljava im da budu štetni. Neiskorišćeni produkti kao šećeri i masti doprinose stvaranju degenerativnih procesa kod kardiovaskularnih bolesti ili ukusa. Drugi produkti stresne reakcije kao što je noradrenalin čine nas veoma osetljivim za negativne emocije, kao što su strah i ljutnja, naročito ako nisu neutralisani kroz fizičku aktivnost. Osim toga, posle fizicke aktivnosti organskim sistemima upravlja parasimpatički nervni sistem, smirujući i uspostavljajući ravnotežu.
Mr sci Miroslav Krstić |
25.4.2024.