Vrnjacka Banja

Vrnjacka Banja smestaj
 
Zdravlje    

Petak18.8.2017.8:35

 

 

Kategorije

Dijete

Ishrana

Nega tela

Nega zuba

Pušenje i zdravlje

Razni tekstovi

Seks

Zdravi saveti

 

 

 

Zubni karijes

Zubni karijes je najčešće oboljenje zuba i jedno je od najraširenijih oboljenja kod čoveka. Procenat raširenosti zubnog karijesa je naročito veliki kod kulturnijih naroda, što dsaje povoda za tvrdnju da je njegovo nastajanje i rasprostranjenost usko vezano za kulturu i njen uticaj.

Kako nastaje?

Najveći krivac za nastanak karijesa su bakterije dentalnog plaka (loša oralna higijena) koje deluju na metabolizam ugljenih hidrata (zaostali delovi hrane u ustima)i dovode do stvaranje kiselina. Dolazi do pada PH vrednosti  a to rezultira pokretanjem lanca dešavanja koji se odigravaju na samoj površini zuba. Bitan momenat je difundovanje kalcijuma i jona fosfora iz gleđi. Proces je poznat kao demineralizacija gleđi i predstavlja početni korak u nastajanju karijesa. Interesantno je da ovaj proces može biti povratan, ukoliko dođe do toga da PH ponovo raste. Karijes je zbog toga dinamičan proces koji se karakteriše epizodama demineralizacije i remineralizacije koji se javljaju tokom nekog perioda. Ako kasnije dominira destrukcija doći će do razgradnje mineralne komponente, što dovodi do stvaranja šupljine (kaviteta). Karijes počinje na samoj površini zuba (karijes gleći) i izgleda kao bela tačka. Ovakav izgled nastaje usled prizmi iz kojih je građena gleđ a koje su ostale bez kalcijuma i jona fosfora. Karijes dentina je praćen invazijom bakterija na prethodno izvršenu demineralizaciju. Jednom kada dospeju do gleđno dentinske granice, dolazi do bočnog širenja što podminira gleđ i komplikuje lečenje. Zub se brani na taj način što stvara tzv. sekundarni dentin kako bi sprečio prodor bakterija do pulpe zuba (splet nervnih i krvnih završetaka)

Kojom brzinom karijes napreduje kroz zub?

Iako je sugerisano da je srednje vreme za koje lezija ostaje ograničena u gleđi 3-4 godine (na osnovu Rö analize) ipak postoje velike individualne varijacije pri čemu lezija može i da regresira ( da se povuče ). Stopa progresije kroz dentin je nepoznata, ali je ona znatno brža nego kroz gleđ. Progresija karijesa fisura je obično brza zbog morfologije tog predela zuba (veoma tanak sloj gleđi).

Da li karijes može da se zaustavi?

Pod  povoljnim uslovima lezija može da postane neaktivna i čak i da se povuče -regredira. Klinički zaustavljen karijes dentina tvrdu ili kožastu konzistenciju i obično tamniju boju nego žućkasti aktivni karijes. Zaustavljen karijes gleđi može biti tamno smeđ.

Gde se karijes najčešće javlja ?

Mesta na zubu koja su posebno podložna karijesu jesu ona gde može da se javi akumulacija plaka bez ikakvih prepreka, aproksimalne (bočne) površine gleđi, ivice u vratnom delu zuba, jamice i fisura.

Uloga pljuvačke u nastanku karijesa?

Pljuvačka predstavlja faktor domaćina, a njen volumen i sastav mogu da utiču na sklonost ka karijesu. Kod ljudi sa obimnijim lučenjem pljuvačke mogućnost nastanka karijesa se smanjuje. Pri visokoj stopi protoka pljuvačka deluje kao oralčni antacid (suzbija kiseli efekat metabolizma šećera) zbog svoje bazne PH vrednosti. Osim toga smanjuje akumulaciju plaka i pomaže čišćenju zaostale hrane. zanimljivo je da pljuvačka deluje kao rezervoar kalcijuma, fosfata, jona florida i na taj način favorizuje remineralizaciju (ponovni nadomeštaj jona minerala koji su napustili gleđ). Možda je njena najvrednija osobina ta što pljuvačka predstavlja oralni antibiotik jer  sadrži veoma vredni imunoglobulin A , lizozome itd.

Da li se može suzbiti uticaj dejstva bakterija plaka na nastanak karijesa ?

Postoje dva načina uklanjanja dentalnog plaka: fizički i hemijski. Na nesreću, po standardu koji koristi većina stanovništva, pranje zuba nije samo po sebi dovoljan metod za kontrolu karijesa. Bitno je pranje zuba pastom obogaćenom fluorom, mada je redukcija plaka na taj način mala. Hemijsko uklanjanje plaka je daleko delotvornije jer obezbešuje više od samo prolaznog efekta. Antiseptik mora da bude zadržan u ustima. Jedina hemikalija koja je za sada sposobna za hemijsko uklanjanje plaka je hlorheksidin. Dostupan je u 0,2% rastvoru za ispiranje usta ili u 1% gelu (CORSODYL). Ovo sredstvo se koristi u zbrinjavanju gingivitisa, ali se pokazao kao efikasan, kada se redovno koristi i u smanjenju karijesa. Međutim, njegova široka upotreba u ove svrhe nije praktična, jer je i skupa. Osim toga, u prisustvu većeg stvaranja plaka je manje efikasan, a može se i inaktivisati komercijalnim pastama za zube. Osim corsodyla postoji čitav niz rastvora za ispiranje pre pranja zuba. Istraživanja pokazuju da novi rastvori imaju slabiji efekat kada se koristi zajedno sa pranjem zuba.

Da li postoji vakcina protiv karijesa ?

Žestoko rasprave su se vodile o etici vakcine protiv karijesa, jedne od bolesti od koje se ne umire, a koju je moguće izbeći. Vršena su mnogobrojna istraživanja, ali su napori da se stvori živa vakcina bili neuspešni.Pre svega u stvaranju karijesa učestvuje veliki broj sojeva streptokokus mutansa, kao i ostali mnogobrojni mikroorganizmi i vrlo je teško napraviti jednu vakcinu čija patogenost će preći i na ostale sojeve i mikroorganizme. Osim toga, eksperimenti na životinjama pokazuju da vakcina protiv karijesa dovodi do neželjenog dejstva na srčani mišić.

Ass dr Julija  Radojičić

 

 

 

Zubni karijes | Saveti za dobro zdravlje
Zubni karijes Saveti za dobro zdravlje